Vedrana Rudan

Može li žena raditi dvadeset sati i biti majka?

U Besplatnoj dostavi, izmenjenom i dopunjenom izdanju romana Amaruši, Vedrana Rudan problematizuje jednu od najvažnijih tema današnjice: poziciju deteta u kapitalizmu. Babe i dede, preoptereceni vrtici, školice za tenis i fudbal, casovi plivanja, baleta i klavira, samo su neke od adresa na koje se deca poput paketa besplatno dostavljaju kako bi roditelji mogli što više da rade.

Iva ustaje u šest, radi dva posla, govori nekoliko jezika i jedva spaja kraj s krajem. Njen muž Igor i pored završenog fakulteta mora da konobariše, lepi plocice i obezbeduje bordele. Njih dvoje gotovo da i ne vidaju svoju cerku Katarinu, zvanu Amaruši, koju redovno (d)ostavljaju Ivinoj majci Nini na cuvanje.

Uspešna i kontroverzna spisateljica Nina ne mora da brine o novcu, ali je i pored toga stalno zabrinuta. Nakon dvadeset pet godina velike ljubavi napustio ju je muž zbog druge, dvadeset godina mlade žene.

Dok Iva i Igor pokušavaju da se izbore sa surovom svakodnevicom, a Nina da prežali muža, za Amaruši niko nema vremena. Iako nevidljiva za druge, Amaruši, medutim, vrlo dobro vidi sve.
Vedrana Rudan (1949, Opatija) objavila je dvanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, madarski, slovenacki, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene cak tri knjige, u Americi nekoliko prica i dve knjige. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki, Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljka TV emisije. Svaki put je dobila otkaz.

Vedrana Rudan piše na svom blogu www.rudan.info. Ima dvesta dvadeset hiljada sledbenika, a stranica joj je pogledana preko dvadeset miliona puta. Misli da je najcitanija osoba u regionu. Živi u Rijeci, s mužem stalno a s unukom povremeno. Nema psa zato što mnogo putuje.

U Laguni je objavila knjige Zašto psujem, Muškarac u grlu, Uho, grlo, nož, Dabogda te majka rodila, Kosturi okruga Medison, Život bez krpelja, Ples oko Sunca, Kad je žena kurva / Kad je muškarac peder, Puding od vanilije i Ljubav na posljednji pogled.… (altro)

U jednom trenutku, dobro, ne baš u samo jednom, svoju sam djecu doživjela kao krpelje koji ce mi piti krv dok budem živa. Ocajna, napisala sam pricu misleci da je to samo moja prica. Kad tamo... Krpelji svuda oko nas.

U novoj zbirci kolumni Vedrana Rudan piše o muškarcima, ženama, a pre svega o svojim najdražim krvopijama – o deci. U svom prepoznatljivom stilu i na duhovit nacin, autorka nas suocava sa mnogobrojnim problemima koje nosi život u „krugu porodice“. Da li su sitna decica samo buduci krupni gadovi? Zašto smo zadovoljni kad od njih dobijemo još manje od ono malo što smo ocekivali? I gde je granica izmedu bezuslovne ljubavi i doživotne robije? Ovo su samo neka od pitanja koja postavlja Vedrana Rudan u svojoj novoj knjizi.

U Životu bez krpelja oni kojima danas piju krv pronaci ce olakšanje i utehu. Takode, mnogi ce se prepoznati i shvatiti da su ponekad i sami bili (i još uvek jesu) nepodnošljive krvopije. Bez obzira na to da li ste žrtva ili domacin, ova knjiga ce vas od srca nasmejati i pomoci vam da što bolje razumete sebe i sve one krpelje bez kojih se u životu ne može. I koje bezgranicno volite.… (altro)

Knjiga koja udara direktno u glavu snagom i brzinom pank-rok pesme.

Objavljen istovremeno u Hrvatskoj i Srbiji pre citavih petnaest godina, prvi roman Vedrane Rudan na spektakularan nacin predstavio je književnoj publici ovu idiosinkraticnu i izuzetno popularnu spisateljicu. Knjiga koja udara direktno u glavu snagom i brzinom pank-rok pesme postala je instant-bestseler u regionu, a jedinstven književni glas Vedrane Rudan nešto je po cemu je sve do danas poznata, voljena i citana, premda i precesto osporavana.

Neobicna junakinja i naratorka ovog kratkog i ubitacnog romana je istinska autsajderka nad svim autsajderima, antiheroina po definiciji, usamljena žena u pedesetim godinama života. Tonka Babic, vrsta Vedraninog alter-ega, leži u krevetu pred televizorom i, proždiruci ogromne kolicine omiljene cokolade dorina, iz stranice u stranicu ove hiperdinamicne proze u glave citalaca uliva ogromne kolicine vitriola, sirove energije i urnebesnog humora. Ali takode, što je svakako najvažnije, istine.

A istina koja nas je zatekla na stranicama prvenca Vedrane Rudan od one je vrste koja može biti izgovorena jedino u dahu, bez pauze, te bez najmanje dlake na jeziku. Sve o cemu Tonka Babic / Vedrana Rudan u knjizi Uho, grlo, nož govori, brblja, tracari, vrišti, preti, upozorava i svedoci ostalo je, nažalost, relevantno do današnjih dana.

Stoga valja nam mnogo puta iznova citati ovaj kratak, ubitacan i urnebesno zabavan roman. Pored toliko toga drugog, on nam uverljivo dokazuje da, eto, ponekad izuzetan komercijalni uspeh i visok književni kvalitet žive u srecnoj harmoniji.… (altro)

Jedanaesta knjiga a ujedno sedmi roman Vedrane Rudan, Muškarac u grlu predstavlja ovu provokativnu spisateljicu u dosad najzrelijem izdanju. Kroz odnos glavne junakinje s nekoliko razlicitih muškaraca, Vedrana Rudan u najnovijem delu bez dlake na jeziku otvara nekoliko tematskih okvira koje u svojoj prozi ranije nije doticala. Ispod pojavnog, spoljašnjeg sloja narativa lagano izbija opor utisak o nemogucnosti komunikacije, o teškocama na koje nailazimo u nastojanjima da dosegnemo ideal istinske bliskosti izmedu dvoje ljudi, o tome kako smo cak i u najbliskijim vezama koje u životu uspemo da ostvarimo ipak osudeni na to da do kraja ostanemo zarobljeni u sebi samima.

Naracija je brza, duhovita, lucidna; radnja romana smešna i tužna ujedno. Rec je o jednoj od onih knjiga koje vam ne dozvoljavaju da ih ispustite iz ruku i koje ce vas razlicitim putevima dovoditi do suza.
Vedrana Rudan (1949, Opatija) objavila je dvanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, madarski, slovenacki, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene cak tri knjige, u Americi nekoliko prica i dve knjige. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki, Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljka TV emisije. Svaki put je dobila otkaz.

Vedrana Rudan piše na svom blogu www.rudan.info. Ima dvesta dvadeset hiljada sledbenika, a stranica joj je pogledana preko dvadeset miliona puta. Misli da je najcitanija osoba u regionu. Živi u Rijeci, s mužem stalno a s unukom povremeno. Nema psa zato što mnogo putuje.

U Laguni je objavila knjige Zašto psujem, Muškarac u grlu, Uho, grlo, nož, Dabogda te majka rodila, Kosturi okruga Medison, Život bez krpelja, Ples oko Sunca, Kad je žena kurva / Kad je muškarac peder, Puding od vanilije i Ljubav na posljednji pogled.… (altro)